Корени

Рођен је 23. марта 1942. године у Босанском Грахову, од оца Илије и мајке Босиљке. Свештенички позив носио је у крви: деда му је био прота Милан Билбија, а прадеда прота Илија Билбија, свештеник који је крстио Гаврила Принципа.

Београд: зубарска столица, татами и прве иконе

Почетком шездесетих уписао је стоматологију у Београду. Тамо су се у њему пробудиле две страсти које на први поглед немају ништа заједничко. У каратеу је постао први првак Југославије, а сликањем је почео да се бави сам, 1963. године.

На студијском путовању у Холандију 1965. похађао је руску иконописачку школу у Гронингену, а од 1966. учио је и обраду племенитих метала. До краја студија насликао је тридесетак икона окованих сребром. Спортску каријеру прекинула је 1969. једна борба, после које је добио доживотну суспензију.

Холандија

Дипломирао је 1969. и недуго затим преселио се у Холандију, где је радио као стоматолог. Везу са отаџбином није прекинуо: сликао је иконе у манастиру Крка, осликао је иконостас и фреске у олтару цркве Покрова Пресвете Богородице у Книну, а радио је и за цркву у Метковићу. До 1972. настало је још двадесетак икона са сребрним оковом, које су највећим делом отишле у Америку.

Света Гора

На Свету Гору први пут је отишао 1970, са ученицима богословије манастира Крка. Две године касније почео је једно од својих највећих дела, кивот за мошти Светог Симеона Мироточивог у Хиландару, на коме је радио 1972. и 1973. године.

Тада је почео и да у камену, у близини манастира, клеше лик Светог Симеона. На том портрету радио је наредних седамнаест година.

Иконе

Уз стоматологију у Холандији, иконе никада није оставио. Његове најзначајније иконе настале су осамдесетих и почетком деведесетих година и данас красе малу цркву поред Храма Светог Саве на Врачару и цркву манастира Студенице.

Године 1980. рукоположен је за ђакона и у том чину служио је двадесет година, упоредо са стоматологијом. Године 1991. Свети синод Српске православне цркве одликовао га је Орденом Светог Саве првог реда, за уметничку вредност његовог дела и заслуге за Цркву.

Кивот Свете Анастасије

Од 1992. до 1996. године, док је још служио као ђакон, радио је кивот за мошти Преподобне мати Анастасије, мајке Светог Саве. Употребио је сребро и драго камење из старе хиландарске ризнице. Кивот тежак око 170 килограма данас стоји у Богородичиној цркви манастира Студенице.

Свештеник у Ротердаму

По пензионисању, 2000. године, у манастиру Милешеви рукоположио га је за свештеника патријарх српски Павле. Убрзо је постављен за пароха у Ротердаму, где је дуги низ година био старешина храма Свете Тројице. Одликован је чином протојереја-ставрофора и био је архијерејски намесник за Холандију.

Пастир иза затворских зидова

После оснивања Хашког трибунала, из недеље у недељу одлазио је у затвор у Схевенингену. Српским затвореницима доносио је исповест, причешће и разговор. Био је то део службе који ретко ко види, а који је он сматрао својом дужношћу.

Помоћ људима

Уз помоћ српских исељеника и Холанђана слао је храну, одећу и обућу Србима на Косову и Метохији. Основао је добротворну организацију „Света Анастазија“, која помаже српским породицама у Лебану, Бојнику и Медвеђи, а донације из расејања окупљао је хуманитарни фонд „Србско дете“. У подели помоћи сарађивао је са Мисијом Свете Анастасије из Београда.

Упокојење

Уснуо је у Господу 5. новембра 2026. године у Београду. Опело му је 9. новембра у манастиру Студеници служио патријарх српски Порфирије са архијерејима. Сахрањен је на манастирском гробљу Студенице, где у кивоту који је сам израдио почивају мошти Свете Анастасије.

Wortels

Hij werd geboren op 23 maart 1942 in Bosansko Grahovo, als zoon van Ilija en Bosiljka. Het priesterschap zat hem in het bloed: zijn grootvader was aartspriester Milan Bilbija en zijn overgrootvader aartspriester Ilija Bilbija, de priester die Gavrilo Princip doopte.

Belgrado: tandartsstoel, tatami en de eerste iconen

Begin jaren zestig ging hij in Belgrado tandheelkunde studeren. Daar ontdekte hij twee passies die op het eerste gezicht niets met elkaar te maken hebben. In het karate werd hij de eerste kampioen van Joegoslavië, en vanaf 1963 leerde hij zichzelf schilderen.

Tijdens een studiereis naar Nederland in 1965 volgde hij de Russische iconenschool in Groningen, en vanaf 1966 leerde hij ook edelmetaal bewerken. Tegen het einde van zijn studie had hij een dertigtal iconen met zilveren beslag geschilderd. Zijn sportcarrière eindigde in 1969 na één gevecht, waarna hij levenslang werd geschorst.

Nederland

In 1969 studeerde hij af en kort daarna verhuisde hij naar Nederland, waar hij als tandarts werkte. De band met zijn vaderland verbrak hij niet: hij schilderde iconen in het klooster Krka, beschilderde de iconostase en de fresco's in het altaar van de kerk van de Bescherming van de Moeder Gods in Knin, en werkte ook voor de kerk in Metković. Tot 1972 ontstonden nog zo'n twintig iconen met zilveren beslag, waarvan de meeste naar Amerika gingen.

De Heilige Berg Athos

In 1970 ging hij voor het eerst naar de Athos, met de leerlingen van het seminarie van het klooster Krka. Twee jaar later begon hij aan een van zijn grootste werken: het reliekschrijn voor de relieken van de heilige Simeon de Mirrestromende in het klooster Hilandar, waaraan hij in 1972 en 1973 werkte.

In diezelfde tijd begon hij vlak bij het klooster het gelaat van de heilige Simeon in steen te houwen. Aan dat portret werkte hij de daaropvolgende zeventien jaar.

Iconen

Naast zijn werk als tandarts in Nederland liet hij de iconen nooit los. Zijn belangrijkste iconen ontstonden in de jaren tachtig en begin jaren negentig en sieren vandaag de kleine kerk naast de Sint-Savakathedraal in Belgrado en de kerk van het klooster Studenica.

In 1980 werd hij tot diaken gewijd, en in dat ambt diende hij twintig jaar, naast zijn werk als tandarts. In 1991 kende de Heilige Synode van de Servisch-Orthodoxe Kerk hem de Orde van de Heilige Sava, eerste klasse, toe voor de artistieke waarde van zijn werk en zijn verdiensten voor de Kerk.

Het reliekschrijn van de heilige Anastasia

Van 1992 tot 1996, toen hij nog diaken was, maakte hij het reliekschrijn voor de relieken van de heilige moeder Anastasia, de moeder van de heilige Sava. Hij gebruikte zilver en edelstenen uit de oude schatkamer van Hilandar. Het reliekschrijn van ongeveer 170 kilo staat vandaag in de Kerk van de Moeder Gods van het klooster Studenica.

Priester in Rotterdam

Na zijn pensioen, in 2000, werd hij in het klooster Mileševa door de Servische patriarch Pavle tot priester gewijd. Kort daarna werd hij benoemd tot pastoor in Rotterdam, waar hij vele jaren rector was van de Heilige Drievuldigheidskerk. Hij ontving de rang van aartspriester met het recht het onderscheidingskruis te dragen (stavrofor) en was bisschoppelijk vicaris voor Nederland.

Herder achter gevangenismuren

Na de oprichting van het Joegoslavië-tribunaal ging hij week na week naar de gevangenis in Scheveningen. Aan de Servische gedetineerden bracht hij biecht, communie en een gesprek. Het was een deel van zijn dienst dat weinigen zagen, maar dat hij als zijn plicht beschouwde.

Hulp aan mensen

Met hulp van Servische emigranten en Nederlanders stuurde hij voedsel, kleding en schoenen naar Serviërs in Kosovo en Metohija. Hij richtte de liefdadigheidsorganisatie „Sveta Anastazija" op, die Servische gezinnen in Lebane, Bojnik en Medveđa helpt, en het hulpfonds „Srbsko dete" bracht giften uit de diaspora bijeen. Bij de verdeling van de hulp werkte hij samen met de Missie van de heilige Anastasia uit Belgrado.

Ontslapen in de Heer

Hij ontsliep in de Heer op 5 november 2026 in Belgrado. Op 9 november celebreerde de Servische patriarch Porfirije met de bisschoppen de uitvaartdienst in het klooster Studenica. Hij werd begraven op het kloosterkerkhof van Studenica, waar de relieken van de heilige Anastasia rusten in het reliekschrijn dat hij zelf maakte.

Roots

He was born on 23 March 1942 in Bosansko Grahovo, to Ilija and Bosiljka. The priesthood ran in his blood: his grandfather was Archpriest Milan Bilbija, and his great-grandfather Archpriest Ilija Bilbija, the priest who baptised Gavrilo Princip.

Belgrade: the dental chair, the tatami and the first icons

In the early sixties he enrolled in dentistry in Belgrade. There two passions awoke in him that at first sight have nothing in common. In karate he became the first champion of Yugoslavia, and in 1963 he began teaching himself to paint.

On a study trip to the Netherlands in 1965 he attended the Russian icon school in Groningen, and from 1966 he also learned to work precious metals. By the end of his studies he had painted some thirty icons with silver covers. His sporting career ended in 1969 after a single fight, which brought him a lifetime ban.

The Netherlands

He graduated in 1969 and soon afterwards moved to the Netherlands, where he worked as a dentist. He never broke his ties with his homeland: he painted icons at the Krka Monastery, painted the iconostasis and the altar frescoes of the Church of the Protection of the Mother of God in Knin, and also worked for the church in Metković. By 1972 some twenty more icons with silver covers had followed, most of them going to America.

Mount Athos

He first went to Mount Athos in 1970, with the students of the Krka Monastery seminary. Two years later he began one of his greatest works, the reliquary for the relics of St Simeon the Myrrh-Streaming at Hilandar Monastery, on which he worked in 1972 and 1973.

At the same time he began carving the face of St Simeon in stone near the monastery. He worked on that portrait for the next seventeen years.

Icons

Alongside his work as a dentist in the Netherlands, he never put the icons aside. His most important icons were made in the eighties and early nineties and today adorn the small church beside the Temple of St Sava in Belgrade and the church of Studenica Monastery.

In 1980 he was ordained a deacon, and he served as a deacon for twenty years alongside his work as a dentist. In 1991 the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church awarded him the Order of St Sava, First Class, for the artistic value of his work and his service to the Church.

The Reliquary of St Anastasia

From 1992 to 1996, while still a deacon, he made the reliquary for the relics of the Venerable Mother Anastasia, mother of St Sava. He used silver and precious stones from the old treasury of Hilandar. The reliquary, weighing about 170 kilograms, stands today in the Church of the Mother of God at Studenica Monastery.

Priest in Rotterdam

After retiring, in 2000, he was ordained a priest by Serbian Patriarch Pavle at Mileševa Monastery. Soon afterwards he was appointed parish priest in Rotterdam, where for many years he served as rector of the Church of the Holy Trinity. He was awarded the rank of protopresbyter-stavrophor and served as the bishop's dean for the Netherlands.

A shepherd behind prison walls

After the Hague Tribunal was founded, week after week he went to the prison in Scheveningen. To the Serbian detainees he brought confession, communion and conversation. It was a part of his ministry few people ever saw, and one he considered his duty.

Helping people

With the help of Serbian emigrants and Dutch friends he sent food, clothing and shoes to Serbs in Kosovo and Metohija. He founded the charity "Sveta Anastazija", which helps Serbian families in Lebane, Bojnik and Medveđa, and the relief fund "Srbsko dete" gathered donations from the diaspora. In distributing aid he worked with the Mission of St Anastasia in Belgrade.

Repose

He reposed in the Lord on 5 November 2026 in Belgrade. On 9 November Serbian Patriarch Porfirije, with the bishops, served his funeral at Studenica Monastery. He was buried in the monastery cemetery at Studenica, where the relics of St Anastasia rest in the reliquary he made with his own hands.